Живи док си млад?

Насмејани старац
Живи и кад си стар

Често чујеш савете старијих мудријаша, „седих глава“ како говоре омладини, адолесцентима па и деци – „Живи док си млад“. Ови после понављају ту модернистичку мантру у својим душама и наравно „живе“ не знајући шта Живот уопште значи и подразумева.

Оно што се подразумева у овој инструкцији, наредби или сугестији, није живот, него иживљавање. Омладини се поручује да не чекају старост живећи морално и умерено, јер ће после да се кају, по старој народној – „питаће те старост где ти је била младост“. Наравно, овде се више не мисли на то да човек у младости треба посебно о себи да води рачуна, да воли себе (у смислу да брине о себи), те да док је млад гради темељ на коме ће да подиже себе као човека. „Дете је отац човека“, рече Фројд, а опет, многи мудријаши саветују децу да се што више иживљавају док су још млади.

Да ли је у реду живот свести на угађања, лагодности, јурњаву и алкохол? Да ли човек уопште може да се довољно иживи и тиме задовољи? Или можда млад човек треба брижљиво и пажљиво да гради свој темељ уз помоћ одраслих и зрелих особа.

Шта је живот, а шта иживљавање?

На ова питања можемо заједно одговарати, долазити до неких закључака и претпоставки, размењивати мишљења, а можеш и сам да промислиш.

У сваком случају, млад човек треба да воли себе, али не у смислу самозаљубљивања, самозадовољавања и осталих аутоеротских радњи, већ баш да воли, љубављу, уз помоћ квалитетних одраслних и добрих људи. А љубав подразумева бригу за развој и живот, не за иживљавање.

Живели!